Slušam Ob Neob preko Miksklauda. To su Igor Brakus i Smiljan Banjac uz povremenu ispomoć Darka Kokoruša, Nikole Gregovića i Dušana Bauka. Onda sam se setio nekih ranijih Brakusovih radova sa radija B92 i toga da imam jedan tekst iz jedne od njegovih emisija iz tog perioda, Didulidudadu, u svojoj “Knjizi”:

Te večeri inspektor Bauk ušao je u svoju kancelariju ne očekujući ništa specijalno. Vazduh je bio mastan. Neonska sijalica je žmirkala. Otirač je bio okrenut prema severu. Vrata kancelarije su se otvorila uz škripu. Inspektor Bauk je istog trenutka osetio egzotičan ženski parfem. Njegova ruka je poletela za skrivenim pištoljem kojeg je držao ispod leve natkolenice. Nekoliko brzih pokreta i inspektor Bauk se već prevrtao po podu držeći pištolj u zubima. Neonska sijalica je žmirkala. Od nekuda je dopirala tiha muzika. Inspektor Bauk se još uvek prevrtao po podu. Njegov brz ali prodoran pogled preleteo je kancelarijom. Petar Rakas je sedeo za stolom. Vazduh je bio mastan. Sijamska mačka je udarila glavom u teglu marmelade. Inspektor Bauk se i dalje prevrtao po podu. Neonska sijalica se ugasila. Petar Rakas je sedeo za stolom. Neonska sijalica se upalila. Inspektor Bauk je udario glavom u teglu marmelade, zaustavio se i pogledao: vazduh je bio mastan.

Inspektor Bauk se zamisli: više ništa nije onako kako izgleda. Zbunjen, ali istovremeno i smiren koliko je to situacija dozvoljavala, pogleda Petra Rakasa. Ovaj mu namignu; romansa je bila na pomolu. Jasno se osećao miris divljeg vepra. Inspektor Bauk i Petar Rakas, zagrljeni u kovitlacu strasti, pogledaše gore – Bojan Lukić je visio na lusteru. Sva trojica pogledaše se međusobno. Luster je bio mastan.

Prekucao sam tekst (pošto nisam mogao da nađem elektronsku verziju “Knjige”) i postavio ga kao komentar na jednu od emisija sa Miksklauda. Sledeće nedelje Gregović je pročitao tekst u programu a možda su snimili i video za svoj Patreon nalog 🙂