Nastavio sa ispitavanjem Retroarča i napravio kolekciju od 162 Super Famicom igre 🙂 Super Famicom iliti Super Nintendo Entertainment System (SNES) je 16-bitna konzola četvrte generacije, naslednik Famicom-a/NES-a. Pod Retroarčom koristimo emulator bsnes kojeg je originalno kreirao legendarni Near pre nego što je tragično oduzeo sebi život. bsnes garantuje 1:1 emulaciju, džojped u igrama radi bez problema dok su igre raznolike. Ima dosta RPG-ova i tabačina.
Retroarč je frontend za emulatore. Ideja je da dobijemo unificirano okruženje za različite sisteme koje želimo da emuliramo tako da se sve svede na to da prvo izaberemo kor (sistem koji želimo da emuliramo) i pokrenemo igru koju želimo da igramo pod tim korom. Ja sam do sad retko koristio Retroarč pre svega zato što sam se do sad već ustalio sa zasebnim emulatorima a i sećam se da sam pod Arč linuksom imao problem sa fontovima koji se koriste u interfejsu. Onda sam instalirao Mandžaro pa dao šansu Retroarču i sve je proradilo iz prve.
Prvi kor koji sam instalirao je naravno emulator računara ZX Spektrum koji nam ovde dolazi kao fuse-libretro, Libretro port FUSE emulatora. Libretro je biblioteka u koju se portuju svi ti emulatori (i time postaju korevi) kako bi Retroarč mogao da ih pokrene. Uspeo sam da podesim i moj džojped da se ponaša kao džojstik. Najčešće ga koristim kao Sinclair ili Cursor džojstik, zavisi od igre. U igrama koje koriste samo tastaturu dolazi do kolizije nekih od tastera koji se inače koriste i u Retrorač interfejsu (na primer, tasteri P, Space itd…) ali je i to rešivo.
CD-i odnosno interaktivni CD je Filipsov pokušaj na unapredi audio i CD-ROM diskove kombinujući tekst, sliku i zvuk na jednom fizičkom mediju. CD-i diskovi izgledaju isto kao CD diskovi ali imaju nešto veći kapacitet, 744 megabajta, i potreban vam je specijalizovan uređaj za njihovu reprodukciju. Glavna ideja je bila da se CD-i koristi u svhu edukacije, treninga i kućne zabave ali se na kraju najviše koristio za video igre. CD-i je imao kratak život: prva izdanja su se pojavila 1990. a poslednje 1999. i ukupno je zabeleženo 208 igara/diskova u CD-i formatu. Spisak izdanja imamo na Vikipediji a slike dobrog broja diskova sa spiska možemo da skinemo sa sajta archive.org. Interesantno je da je sam Filips arhivirao dosta toga.
Konzumirati CD-i (bez specijalizovanog uređaja) u 2023. godini nije lako. Ja sam uspeo da nateram RetroArch da ga reprodukuje tako što sam instalirao SAME_CDI kor za libretro. Nakon toga sam našao potrebne BIOS fajlove na archive.org i iskopirao ih na za to predviđeno mesto. Onda se pokrene Retro Arč i izabere opcija Show Desktop Menu. Odavde možemo pomoću fajl brauzera da otvorimo BIN ili CUE fajl i da izaberemo SAME_CDI kor sa liste. Inače, Retro Arč kojeg imam na Stimu nema ovu opciju za pokretanje desktop menija dok je Retro Arč iz repozitorijuma za moju Linuks distribuciju ima, iako su iste verzije u pitanju – 1.15.0 🙂
CD-i izdanja koja koriste DVC (digital video card/cartridge) nisu podržana ovim korom.
CD-i igre je moguće pokrenuti i iz MAME-a ali se time nisam bavio.