Došle su nam dve koleginice iz direkcije, preselile su se kod nas da zajedno radimo od ponedeljka 🙂 Mislim da ćemo imati bolju komunikaciju, do sada smo uglavnom koristili mejl i Pidžin pa se često dešavalo da pišem u prazno (“e, bila sam na sastanku, odužilo se”). Posle posla smo svi zajedno otišli do kafića na uglu na Paulaner kad tamo već sedi moj brat, ugovorio svirku za subotu. Akustična varijanta, on i pevačica iz Abe, moram da svratim da proverim kako to zvuči.
Ipak nisam kosio danas, samo sam potkresao neko žbunje i granje i čupao korov. Skupio se komšiluk tu pored a ja ne volim kada mi se neke tetke motaju dok radim. Doveče kada sam izašao da bacim đubre sretnem Srkija posle dužeg vremena. Nismo ništa pričali sem uobičajenog “esi mi dobar” ali kolaju priče po komšiluku da je bio u zatvoru 🙂 što me podseti na mog burazera koji je svojevremeno ležao robiju zato što je krao (kratko i jasno). Kada je izašao, otišli smo do babe na selo da je posetimo. Baba je već tad bila stara i senilna i to je bila prilika da se praktično oprostimo od nje. Kad ga je baba videla, odmah je upitala “Jesi li ti politički?” “Jesam, baba”, smeška se moj brat a baba mrmlja sebi u bradu “đubrad…”. Baba je bila stari opozicionar, klela se u Vuka Draškovića i SPO, čak je imala i Draškovićev poster u prirodnoj veličini zalepljen na vrata spavaće sobe. Sećam se da kada na jednim od izbora SPO nije uspeo da pređe cenzus i kada su preletači krenuli da napuštaju SPO, baba se čudom čudila “pa zar sad kad je najjači!?”.
Večeras gledamo Ex Machina a možda načnemo i Kockalonea a sutra ćemo da se uhvatimo u koštac sa nenaplativim potraživanjima.