Par sekundi sam bio u fazonu “WTF, kako misle u jednu WC kabinu da naguraju 15 osoba” a onda sam nastavio da čitam dalje:
Valjda je predviđeno da se kabina prazni jednom nedeljno. Prosečna osoba u toku osmočasovne smene može da obavi jednu veliku nuždu i tri male pa bismo kapacitet kabine izračunali kao 15 x 5 = 75 velikih nuždi plus tri puta toliko malih nuždi što je ukupno 75 + 225 = 300 radnji.
Rečeno-učinjeno. Sredio sam šupu i ugurao stari frižider u nju. Planirao sam jutros rano da odem i to sve da obavim pre podne ali mi je ustajanje bilo malo teško posle sinoćnjeg koncerta pa sam pomerio obavezu za popodne (imam aplikaciju na telefonu koja me uredno podseća šta su mi obaveze i koja ima opciju snooze). Rmbao sam od 3 do 6 i dobro sam se oznojio. Na kraju, dok sam bacao đubre u kontejner, naleteo sam na nekog cigu pa sam mu utrapio stari bojler i stari tepih koje je on, na moje čuđenje, uspešno spakovao na poniku. Što se tiče police, jesam je donekle ispravio ali mi ne ostavlja utisak sigurnosti. Stavio sam neke lakše stvari na nju, tek da nešto stoji, a plan je da u narednom periodu napravim novu policu od novih čvršćih materijala. Živi bili pa videli.
Stigao sam pred kapiju pravo s posla tačno u 18:00, međutim, sikjuriti nas je pustio unutra tek oko 18:10. Prvi su nastupali Garlic, momci dobro sviraju, ženska dobro izgleda ali mi se njeno pevanje nije svidelo. Posle njih je nastupio moj burazer u Danilo Petrović triju sleš King sajzu sa dosta roka, etna i uticaja Satrijanija. Tad je i kiša počela ali mi to nije smetalo (“topla letnja kiša, pa to je Božji dar…”). Sledeći su bili Mostar sevdah reunion, legende koje zaista uigrano muziciraju, malo sevdaha, malo Šabana, svega tu ima. Baš sam komentarisao sa bratom, te stare pesme Safeta Isovića i Zaima Imamovića sada da slušaš u originalnim izvedbama, ne bi ti bile tako zanimljive kao ovo što sad ovi Mostarci interpretiraju. Zatim sledi duga pauza, kašnjenje bolje rečeno, pa onda nastavlja Dubioza kolektiv. Sviđa mi se enrgija ali malo je plitko, nema tu puno mozga. Čuo sam prve tri pesme, na istu foru su, ne verujem kako mogu da naprave više od tri dobre pesme odnosno da snime više od dva albuma. Tu sam se okrenuo i pošao ka izlazu. Popio sam četiri piva i to četiri različita piva, mislim da je većina njih bila sa povišenim procentom alkohola pa je počelo malo i da mi se muti 🙂 Po običaju sa Bir festa idem kući pešaka pošto živim u Zemunu pa mi je to blizu a i prilika da maligani ispare. Usput šoram u šumici pred hotelom Jugoslavija, nije bešika mogla da mi izdrži a pošto nisam večerao reših da svratim kod Dače, mislim da kod njih nisam bio više godinu dana. Maler, više ne rade non-stop već samo do 23h pa svratim u obližnju pekaru i kupim gibaničice i jednu krempitu 🙂 Kući sam bio oko ponoći, večerao i odgledao dokumentarac Maru, poptuno smetnuvši sa uma Olimpijadu.
Imam još slika u Galeriji.
Kada budem kupovao kuću, moraće da ima stepenice za podrum i to tako da zid bude sa desne strane stepenica.
Našao sam put od Padinske skele do Vrbovskog i usput video gomilu PKB-ovih Fentova (936 čini mi se), zaista velikih traktora sa velikim prikolicama. Na Dunav nisam izlazio a kada sam stigao kući pročitao sam u vestima da su baš danas otkrili neko truplo na obali :-/
Poranio sam pa sam skoknuo do Uradi sam i uzeo čeonu lampu odnosno, kako ja to zovem, lampa za na glavu. Imam problem kada radim nešto u polumraku pa ne vidim na blizinu ako svetlo nije dobro. Veći deo života sam imao problem da vidim predmete u daljini, sada imam problem i sa blizinom. Inače, u radnji te lampe stoje zakatančene u vitrini, moraš da zoveš lika sa info pulta da dođe da ti otvori vitrinu da bi ti mogao da vidiš predmet te da se odlučiš da li ćeš da ga kupiš ili ne. Lik sa info pulta je nekoliko puta dolazio do vitrine sa različitim svežnjevima ključeva ali nije imao sreće sa katancem. Na kraju je zgrabio neka klješta ili sečice sa rafa i presekao katanac. Naravoučenije: uvek gledaj da li je nov alat u prodavnici zaista nov. Usput sam svratio u Metro obuću, iskoristio popust i uzeo sandale za 1365 dinara. Svidele su mi se i jedne patike ali mi je broj 44 bio tesan a broj 45 nisu imali pa sam odustao.
Još jedan milestone za ovu godinu…
Moji su kupili frižider pa smo ujak i ja jutros malo fizikalisali: odneli smo stari frižider u podrum a novi postavili na njegovo mesto. Stari frižider je star 30 godina, još uvek radi i hladi ali mu je motor jako bučan a mislim i da je prestao da se isključuje odnosno, non-stop tandrče. U šupi više nema mesta pa smo ga stavili sa strane a ja sam sebi dao zadatak da tokom sledeće sedmice sredim šupu i oslobodim mu mesto. Prvi problem u šupi je drvena stalaža koju sam ja napravio pre puno godina ali koja je pre par godina stradala zbog poplave u stanu iznad šupe. Voda je kapala na police, one su se zbog vlage i opterećenja iskrivile i, u stanju u kakvom su trenutno, postale neupotrebljive. Prošle nedelje sam skinuo jednu policu, odneo je kući i u dvorištu je natopio vodom te opteretio ciglama i blokovima, ona se ispravila i osušila i za sad izgleda pristojno. Ne znam kolika je njena izdržljivost nakon ovog tretmana, možda je budem ojačao jednom poprečnom gredom. Kako bilo, treba skinuti još dve police i ponoviti postupak, to ćemo verovatno u ponedeljak da završimo. Drugi zadatak je proći kroz sve u šupi, videti šta je za bacanje (tamo sam video stari bojler i časopise), šta za prodaju (stari tepih i stara seniorova stolica?) a šta treba zadržati. Onda ću da napravim novi razmeštaj u šupi i da uguram stari frižider u nju. Frižider će tako postati orman 🙂 I da, plan je sve to završiti do kraja sledeće nedelje.
Evo ideje za novi projekat samo što ću ja da napravim kutiju za računar a ne stočić 🙂 Dimenzije će biti 27x27x27 i stajaće u uglu koji spaja astal i nakaznu. Još ću moći nešto i da stavim na kutiju, možda bazu za fiksni i IPTV.
