Oterao sam posle posla auto na pranje, mislim prvi put posle nekoliko meseci. Sve se nešto nećkam zbog kiše i varljivog vremena. Srećom, auto je siv pa se ne vidi prljavština. Što reče jedan lik, crni auto posle kiše postaje prljav, sivi auto ostaje siv. A auto perem uglavnom kod istog čoveka ovde kod mene u komšiluku. Tip drži i kafić pored perionice pa voli malo uveče da popije sa društvom što je u redu. Kada sam došao oko osam po auto, već je bio pod gasom i dok sam mu plaćao uporno mi je u ruke gurao ključ nekog drugog auta sve dok mu kolega nije pokazao gde je pravi ključ 🙂 Na kraju smo se srdačno pozdravili “do sledećeg viđenja”. Mogu da ga zamislim kako tamo nekome uzima 600 dinara iz ruke i daje ključ mog auta. Ne znam koliko je realna situacija da se uveče samo pojaviš kod lika (bez da si prethodno ostavio bilo kakav auto na pranje), kreneš nešto na brzinu da ga motaš tipa “e, izvini što kasnim, vidim da je sve cakum-pakum urađeno, evo ti kinta, daj ključ”. Ako bih uspeo da ga zbunim toliko da mi ipak da ključ, verovatno bih se ja zbunio pošto ne bih znao koji auto je “moj” 🙂