Jednodnevni izlet po istočnoj Srbiji. Prvo sam svratio do izvorišta reke Grze nedaleko od Paraćina. Malo sam uživao u šumi, pentrao se po stazama pa nastavio put do Bogovinske pećine. Pećina je bila zatvorena ali sam po vrelom danu malo uživao u ledenom vazduhu koji je izlazio iz nje. Sledeća stanica je bio Lazarev kanjon, popeo sam se do prvog vidikovca kada me je snaga izdala. Na ulazu u Lazarevu pećinu sam kupio mami magnet za frižider i teglu kozjeg sira u ulju i saznao do lokalnog vodiča kroz pećinu da je unutrašnja temperatura svega sedam stepeni. Nešto o čemu treba voditi računa kada sledeći put budem želeo da istražujem pećine s obzirom na to da sam ja bio letnje obučen u kratku majicu i spido gaćice.

Zatim sam krivudavim putem nastavio ka Borskom jezeru i tu se uključio na put 161 ka Žagubici. To je bilo nekih sat vremena vožnje po serpentinama tokom kojeg nisam prošao ni kroz jedno selo a što se tiče vozila mislim da bih mogao da ih nabrojim na prste jedne ruke. U Žagubici sam video vrelo Mlave, pojeo pancerotu u pekari i malo prošetao po selu. Na putu za Petrovac sam svratio na izvor reke Gornjak, malo se potkrepio, a od Petrovca sam krenuo put Velike Plane i tu se uključio na autoput. Vreme je bilo sunčano i veoma toplo, pravo letnje, sve nadomak Beograda kada se sručila provala oblaka. Sve u svemu, okruglo 500 kilometara sam izvezao danas 🙂