Kupio sam od Ciganke na Buvljaku neku igračkicu za 100 dinara, oprao je i uglavio uskršnje jaje na vrh 🙂 Sada izgleda kao prava čuvarkuća. Ima mesta i za zastavu da se zabode sa strane, kada budem našao neku sa ocilima montiraću i nju.
Dva nova projekta na vidiku.
A propo pametnih ogledala, mislim da bi trebalo izmisliti i pametne pisoare koji bi na onsovu boje, arome i hemijskog sastava urina delili savete i preporuke pišačima. Takođe bi mogli da daju i šaljive komentare tipa “Gde si kuronja”, “Nemoj toliko da ga treseš, to već prerasta u onaniju” i “Pogrešili ste, ovo je muški ve-ce”.
Ovako mi držimo sapun u našoj kući 🙂
Na povratku kući, na ulici (da ne kažem pored kontejnera) naletim na kutiju na kojoj stoje dve šoljice. Pogledam, cele su, a po težini vidim da u kutiji još nečeg ima. Zaključim da se nekome verovatno polupao deo seta šoljica pa je rešio da se ratosilja svega toga. Ponesem sve to sa sobom kući ne gledajući stanje ostatka seta u nadi da ću možda izvući čitave dve tacne i šoljicu-dve za sporadičnu kućnu upotrebu. Kada sam stigao doma, otpakovao sam sve iz kutije i našao netaknut set od šest šoljica i šest tacni. Sada sam u problemu: šta da radim sa svim ovim? Kao što rekoh, za par tacni i šoljica mogu da nađem namenu ali čitav set… Možda na proleće budem počeo da sadim biljke u njima 🙂 Dok ne smislim šta ću, za početak sam sve to oribao i stavio da se suši.
Rasturio sam stari seniorov računar na sastavne delove. Sada imam ploču, grafičku, napajanje i dva hard diska. Jedan disk ima zavidan kapacitet od 320 GB i mogao bi da posluži kao lokalno skladište. Drugi ima svega 60 GB što bi bilo idealno za XP i dobre stare igre koje ne rade na modernim Vindouzima 🙂 Sad bi trebalo sve to ponovo povezati i smestiti u neko kompaktno kućište a ovo postojeće ide na Limundo. Već neko vreme se nosim mišlju da napravim otvoreno kućište u obliku gajbice…
Dobra fora za pravljenje markera za obeležavanje stranice u knjizi do koje si stigao sa čitanjem. Praktično džepić koji se navuče na ugao željene stranice…
Danas je kolega pustio muziku u klonji. Zapravo, muzika se čuje u kuhinji, rest-rumu i toaletu ali ova poslednja lokacija ostavlja najjači utisak. Na žalost, ne čuje se u samoj kabini ali ako držiš odškrinuta vrata dok sediš na ve-ce šolji, ugođaj je mnogo zanimljiviji. Sve u cilju prijatnije provedenog vremena na poslu. Pre par dana sam pročitao vest o tome kako kineske IT kompanije zapošljavaju, kako bih rekao, animir dame, da povećaju produktivnost programera na radnom mestu. Moram da predložim nešto slično. Mislim, to ne može da bude nešto preskupo? Dotična ne mora da radi puno radno vreme. Dovoljno je da svakog dana dođe na sat-dva, podigne moral radnicima i onda može da ide svojim poslom. Verovatno ima svoj day job. “Hej Acko, linije koda samo lete? Tako i treba. Miki majstore, roksuješ? Samo cepaj.” Ovog puta moram da istrajem na ovoj ideji pošto su svi moji dosadašnji pokušaji da utičem na oplemenjivanje radnog prostora propali. Na primer, hteo sam da firma postavi neko zelenilo u kancelariju koje bih ja vremenom oblikovao u pravu pravcatu živu ogradu oko mog stola čime bih se izolovao od ostalih kolega. Zatim, isterivanje Android programera iz njihovog ofisa i strateško raspoređivanje lejzi begova. Ili, hteo sam da na zid levo od mene okačim slike ruskih mehova. Točilica za pivo na svakom stolu. Roštilj na terasi koji bi non-stop radio (kao sijalica: jeftinije je da radi bez prekida nego da se svaki dan raspaljuje). O antigravitacionoj sobi ni da ne govorim. Ima tu još dosta konstruktivnih ideja…
Umesto “Lepa hanuma” trebalo bi da pevaju “Lepa bakuta”. Mislim, koja je poenta otpevati 1001. pesmu o lepoj ženi kada pesme o lepoj bakuti možeš da nabrojiš na prste jedne ruke (da ne kažem na srednjem prstu). Eto ideje za zaradu jer, s obzirom na nisku ponudu, ta pesma bi bila veoma cenjena. Zakon ponude i potražnje. Gledao sam neke filmove sa babama, mislim da to ima prođu. Tuc-tuc-tuc-tuc, hej lepa bakuta! Tuc-tuc-tuc-tuc… Samo basovi.