Jutros sam krenuo ka Lihnosu ali kroz maslinike 🙂 Početak rute je poprilično strma i klizava uzbrdica, ali jednom kada se stigne do izvesnog bara koji se nalazi u šumi u sred nedođije, teren polako kreće da se spušta. Trebalo mi je oko 40 minuta od glavne plaže u Pargi pa da izbijem na magistralu u Lihnosu, odnosno, do skretanja sa magistrale ka plaži, a onda još dobrih dvadesetak minuta vijugave asfaltirane nizbrdice (i po koji stepenik) do vode. Uzeo sam ležaljku za 4 evra, kafu nisam naručivao, pa pošto sam smatrao da sam uštedeo koji evrić, raspitam se kod barbe pošto je prevoz brodićem natrag za Pargu. 4 evra kaže stari Grk. Vrh, vraćamo se brodom u 6, nećemo se lomatati na klizavoj nizbrdici. A plaža je prelepa, podsetila me je na Toroni. Voda mirna, vreme lepo, milina. Vožnja brodom natrag po uzburkanom moru je takođe bila lepa a usput sam zapazio grčki fetiš dizanja crkava na najnepristupačnijim mestima. Rešio sam da i Sarakiniko posetim brodom koliko već sutra. Neću da kažem da me je Dudule uplašio pričom o uskom strmom putu, vožnjom prva-druga, serpentinama i procenom da ću potrošiti više goriva do tamo i nazad nego do Lefkade 🙂

Doveče sam iskoristio priliku i po prvi put obišao celu Pargu uzduž i popreko. Mislim da je dovoljno sat vremena da se obiđu i najzabačenije uličice a količina sveta na ulicama i po restoranima je prosto neverovatna. Kao kruna na veče, video sam lika koji “slika” bojama u sprej-bocama, zgužvanim novinama, špaklom, prstima i nečim što liči na podmetače za saksije, setio se dokumentarca koji sam gledao o jednoj devojci negde u Njujorku recimo, koja radi isto to, te kupio od njega dve slike za 20 evra. Jedna slika 15 evra, dve 20. Akcija 🙂 Sad mi soba smrdi na razređivač, lepo ću da spavam.