Pre neki dan sam u Rodi kupio staklenu flašu soka od paradajza. Mislio sam da ću da ga popijem ali nekako mi je jak, zaboleo me stomak posle par gutljaja, pa sam ga prosuo u sudoperu. A staklenu flašu sam zapravo kupio da bih u njoj držao vodu koju treba da popijem tokom dana dok sam kući. Taman može malo i da se smlači na sobnoj temperaturi. Na poslu mi je nekako normalno da svako malo odem do vodomata i natočim sebi punu čašu dok mi se kući dešava da zaboravim na uzimanje vode pa dehidriram pa me boli glava i generalno gledano loše se osećam, pogotovo vikendom. Ranije sam koristio plastične flaše ali mi je kolega skrenuo pažnju na oznake koje se mogu naći na dnu plastične ambalaže i da nije pametno više puta koristiti jednu te istu plastičnu flašu. Zato sam izabrao sok od paradajza u najlepšoj flaši, debeljuškasta bombica sa širokim grlićem za 99 dinara 🙂 Baš kakve volim. Još samo da joj izgulim etiketu.

Kasnije sam u Maksiju video da prodaju istu ovakvu praznu flašu za 27 dinara samo bez čepa 🙂