Danas sam malo preforsirao bicikl prešavši 55 kilometara do Ugrinovaca i natrag. Nije problem otići do tamo, treba se posle vratiti… A maršruta je išla preko Plavog horizonta i Zemun polja do sportskog aerodroma na kojem na žalost danas nije bilo modelara. Usput sam video kako to izgleda kada rampa na prelazu preko pruge ne radi i kako je mašinovođa beogradskog voza bukvalno stao neposredno pred prelaz, uverio se da nema nijednog auta u blizini i tek onda nastavio dalje ka Zemunu. Onda sam nastavio putem za koji mi se čini da se zove stari Ugrinovački put do puta Batajnica-Dobanovci i izbio baš na skretanju za Ugrinovce. U Ugrinovcima sam doručkovao pecivo iz pekare Sunce, onda se malo vrteo po njivama dok nisam ponovo izbio na put za Bataju. Usput sam video vetrenjaču koja nije radila, dal’ zbog kvara, dal’ zbog slabog vetra – ne znam. Dopalo mi se to što paralelno sa putem ide i pešačka staza sve do Busija pa nisam morao previše da se mešam sa motorizovanim sugrađanima. Sledeću pauzu sam napravio na izlasku iz Batajnice, u hladu ispod nadvožnjaka, pa sam onda nastavio natrag ka Zemun polju. Ovog puta nisam produžio na Plavi horizont već sam prošišao Altinom. Kada sam prešao novosadski autoput i ušao u Ugrinovačku, već sam smatrao da sam kod kuće.