Tag Archives: rock

Fear of a Blank Planet

Leave a reply

Izašlo je deluxe reizdanje albuma iz 2007. Fear of a Blank Planet grupe Porcupine Tree. Bend koji nikada ranije nisam slušao a koji se vodi kao “najbitniji od onih koje nikada niste čuli”. Alfa i omega benda je Stiven Vilson, “najuspešniji britanski autor za kojeg nikada niste čuli” 🙂 Bend je objavio 11 albuma, Fear of a Blank Planet je iz kasnijeg perioda, ima svega šest pesama ali sve jako dobro zvuče u nekom progresiv-rok stilu. Ovo luksuzno reizdanje pored originalnog albuma obuhvata i EP Nil Recurring koji je izašao iste godine i za koji su pesme snimane istovremeno kao i za album pa ga lepo dopunjuje. Pored toga imamo i demo snimke i tri koncertna seta iz perioda 2006-2007 od kojih je jedan akustičan. Lep zvuk i lepo zaokružen set.

You all look the same to me

Leave a reply

Reizdanje trećeg albuma grupe Archive, prvog iz tzv. “Kreg Voker ere” nazvane po tadašnjem vokalu benda Kregu Vokeru. Album donosi zaokret iz trip hopa ka progresivnom/psihodeličnom roku, zvuku koji meni jako prija. Mešavina elektronske i gitarske muzike uz dve petnaestominutne pesme ne može da omane. Moram da nabavim i neke novije albume da vidim gde su sada sa zvukom.

Apdejt: našao sam još nekoliko albuma 🙂 Controlling Crowds iz 2009., njihovo verovatno najuspešnije izdanje i Call To Arms & Angels iz 2022. godine, najnoviji. Vidimo da kako vreme protiče sve više i više dominira elektronski zvuk ali atmosfera s početka je prepoznatljiva.

People and places

Leave a reply

Nakon aprilskog albuma One Deep River, Mark Nofler nam je priredio još dva izdanja, People… i …and Places. U pitanju su kompilacije nekih manje poznatih pesama u rasponu od 2004. pa do 2014. godine. Ima i pesama sa One Deep River. Za mene neki manje poznati radovi ali sve pesme su jako lepe za slušanje.

Use Your Illusion

Leave a reply

Reizdanje dva albuma iz ’91. godine, ovog puta nam dolazi sa 30 pesama (Don’t Cry se jedina pojavljuje u dve verzije). Originalni albumi imaju ukupno 12 pesama, otkud onda još 18 za ovo reizdanje? Gansi imaju običaj da snime više pesama nego što je potrebno za album tako da verujem da im je ostalo neiskorišćenog materijala. Čak su i pesme za sledeći album sa obradama pank i rok pesama snimljene u isto vreme kada i Use Your Illusion iako je album izašao par godina kasnije. Ovo je poslednje što je bend snimio u svojoj čuvenoj postavi Rose, Slash, Stradlin, McKagan, Sorum, Reed. Kasnije je došlo do tektonskih promena u personelu, bend je snimio samo jedan album 2008. godine pod nazivom Chinese Democracy koji je doneo nešto drugačiji zvuk.

DIRECTION > of > the > HEART

Leave a reply

I Simple Minds imaju novi album, osamnaesti po redu 🙂 Nisam ni znao da još uvek postoje kao bend, poslednje od njih što sam slušao je verovatno sredina devedesetih godina i album Good News from the Next World, pesma Hypnotized, ali Džim Ker i Čarli Burčil još uvek sviraju i snimaju to što sviraju. Album je osmišljen u vreme kovida 2020. na Siciliji gde obojica žive a snimljen u studiju u Nemačkoj zato što zbog kovid restriktivnog režima ovaj dvojac nije mogao da uđe u Veliku Britaniju 🙂 Oni album karakterišu kao elektro-rok, meni se dopao zvuk.

A State of Grace

Leave a reply

The House of Love imaju novi album 🙂 Bend su osnovali ’86. godine Gaj Čedvik (autor, pevač i gitarista) i Teri Bikers (gitarista) i bend je tokom godina prošao kroz mnoge transformacije u personelu, jedino se Čedvik tu pojavljuje kao konstanta. Ove godine smo dobili novi album, 12 pesama koje potpisuje Čedvik, malo drugačiji zvuk – nije ona melanholija na koju smo navikli (nema Bikersa). Kako god, album lepo zvuči, možda malo više američki ali nemam zamerke. Ko želi da se podseti “pravog” zvuka The House of Love, preporučujem kompilaciju The Fontana Years.

Fleetwood Mac

Leave a reply

Osam albuma iz perioda 1969-1974. 🙂 Znam za opšte poznate pesme iz ranijeg perioda sa Piterom Grinom i kasnijeg iz osamdesetih i devedesetih dok mi ovi radovi nisu poznati, tako da se radujem preslušavanju. Ovaj živi album je jedan jako lep snimak s kraja ’74. godine. Ovo je međufaza Fleedwood Mac-a, period između Pitera Grina i tandema Bakingem-Niks. Bob Velš sa gitarom i vokalom, čovek koji nije ušao u Hall of Fame zajedno sa ostalim članovima benda iako je snimio s njima pet albuma. Mislim da je ovo poslednji njihov zajednički snimak u ovom sastavu (Mick Fleetwood, John McVie, Christine McVie i Bob Welch).

Wonderous Stories

Leave a reply

Mislim da sam od svih ovih pesama do sada čuo samo za Owner of a lonely heart tako da ću morati malo više da se pozabavim opusom grupe Yes, pogotovo njihovim radovima iz šezdesetih i sedamdesetih godina.