Odnese mi vetar danas Opelov kačket. Prelazio sam ulicu i taman kada sam bio nadomak trotoara, fiju, nema ga više na glavi. Okrećem se oko sebe i vidim ga na drugoj strani ulice, onoj sa koje sam došao. Nema šanse da se vraćam sada i da te jurim, odoh kući gologlav. Kačket je bio star i ofucan, sećam se da sam ga kupio u Bugarskoj na letovanju, iste godine kada sam i kupio Omegu što bi trebalo da je 2005-a. Već mu je bilo vreme za penziju ali sam ga uporno nosio iz sentimentalnosti prema Omegi koja je otišla još pre dve godine. A jesenas mi dođe čovek i kaže “pa ja sam kupio tvoju Omegu!”. Kupio je auto od čoveka kome sam ja auto prvobitno prodao. Taj prvi lik je hteo samo motor i delove pa sam išao u SUP da odjavim auto. Na kraju se ispostavilo da ništa nije uradio sa kolima, povadio nešto od enterijera i to je to. Ovaj čovek sad hoće da je registruje i da je ponovo vozi pa smo tu uradili ugovor o prenosu vlasništva, na kraju sam se pomučio da nađem papire od plina pa da mu i to dam. Kasnije sam je još jednom video parkiranu na ulici, lepu umivenu i još uvek neregistrovanu. Voleo bih da je opet vidim kako krstari drumovima.

Negde na Fruškoj gori