Kupio polovan USB flopi drajv za 1500 dinara. Na QC nalepnici piše da je iz 2009. godine. Lepo radi pod Linuksom. Nema nikakvu oznaku na sebi dok sa donje strane piše model FD-05PUB što bi trebalo da je oznaka Teac-ovog modela. Prema specifikaciji koristi se starija USB 1.1 konekcija, rekao bih da je i više nego dovoljno za flopi 🙂
Naleteo na buvljaku na neku staru publikaciju Instituta Vinča na temu Studenice. Ne piše iz koje je godine, dolazi na dve diskete i verovatno je pravljena u HTML-u. Nemam trenutno računar koji radi a koji ima u sebi flopi drajv ali isprobaću publikaciju prvom prilikom.
Apdejt: zahvaljujući USB flopi drajvu uspeo sam da pročitam ove diskete. Iz ’93. godine su a ovo je DOS program sa dBase bazom podataka, nije HTML kako sam mislio.
Pokrenuo sam DOSBox (i priključio svoj “kuglasti pokazivač položaja”), instalacioni program se nije baš snašao ali, srećom, fajlovi su kompresovani u vidu samoraspakujućih ZIP arhiva pa sam direktno njih pokrenuo, fajlovi su se raspakovali, pokrenuo sam x.exe et voilà! Lepo izgleda, tri jezika, miš i grafika, čak imamo i hotspote na slikama. Autor je Jovan Ognjanović, mislim da je to ovaj Jovan Ognjanović.
Napravio sam Vendor Lever (jedan od projekata firme u kojoj radim) butabilnu disketu 🙂 U pitanju je zapravo “rekvizit” (engl. prop), nešto što praktikujem da pravim na osnovu projekata na kojima radim. Za uspomenu i dugo sećanje.
Introducing: zipties. Ružnije ali robusnije rešenje u odnosu na prethodno. Čak sam ga bez bojazni napunio flomasterima, četkama, makazama i ostalom teškom artiljerijom, toliko imam poverenja u njega 🙂
Mali projekat – kutija za olovke od disketa. Zalepio sam ih superlepkom mada sam inicijalno hteo da koristim vezice za kablove ali kada sam krenuo da bušim diskete, primetio sam da je plastika jako krhka i da puca. Moram da razradim ideju korišćenja postojećih rupa na disketama za provlačenje vezica. To ćemo sledeći put.
Apdejt: finalni produkt u prirodnom ambijentu. Smestio sam postojeću kutiju za olovke u ovu novu, moj rad sa lepkom mi ne uliva poverenje 🙂
100 dinara deset disketa + 70 dinara za mini RW DVD, novo neotpakovano. Ispade Roda jeftinija od buvljaka 🙂
Sad moj stari DVD-RW ima društvo:
Iako imam višedecenijski staž bavljenja računarima, nikada nisam imao priliku da posedujem 5.25 flopi diskete. Osmobitni računari koje sam koristio osamdesetih (Galaksija i Spektrum) nisu ni imali podršku za diskete a prvi PC koji sam kupio početkom devedesetih je imao drajv za diskete od 3.5 inča jer su ovi od 5.25 tada već bili zastareli. Danas na buvljaku (koji još uvek radi) kupim od Ciganke 20 neotpakovanih 5.25 flopi disketa za 200 dinara. Za kolekciju 🙂
