Ranom zorom kolima do Igumence, parkiranje kod banke pa trajektom u 8:30 za Krf. Cena povratne karte je 16.5 evra. Trajekt na Krf stiže u 10:30, u 11 već može da se uhvati brodić za ostrvo Vido. Nakon posete mauzoleju i šetnje po ostrvu (upecali smo neku našu grupu turista koja je imala vodiča pa smo odslušali poučnu lekciju iz istorije), u 12:30 se pakujemo u isti taj brodić i krećemo natrag. Neko vadi CD sa recitacijom poeme Plava grobnica u izvedbi Dragana Nikolića i daje ga kapetanu, ovaj bez pitanja stavlja u plejer i pušta nam stihove dok ćutke sedimo na putu za Krf. Meni oči suze. U gradu Krfu svašta nešto lepo da se vidi: stare građevine, crkve, palate, muzeji, tvrđava, Srpska kuća, sve u svemu pet sati šetnje po užem jezgru grada uz predah u taverni kod nove tvrđave za ručak. 18:45, poslednji trajekt za Igumencu kreće sa Krfa još dok je dan, kada stigne na odredište u 20:45 već je noć. Vožnja vijugavim i mračnim putem ka Pargi, stižemo na najbolju poslasticu ikada – smrznuti jogurt, kod nekog batice koji zna i pokoju reč na srpskom (“črešnja”, “dinja”, “luben’ca”, “hvaala”).