Mlađana Katarina Oksenberg i isto tako mlađani Hju Grant.

Na Katarinu Oksenberg sam potpuno zaboravio. Prvi put sam za nju čuo još osamdesetih u vreme dok se “Dinastija” prikazivala na televiziji. Ona je, što se kaže, “naše gore list”, tačnije, kćerka Kneginje Jelisavete Karađorđević i unuka Princa Pavla. Vest da se u seriji “Dinsatija” pojavila neka naša plemkinja je svojevremeno bila glavna tema u “Ilustrovanoj politici” 🙂 Koliko vidim, ona se svo ovo vreme bavila glumom mada ne baš uspešno, ja sam je sada prvi put video van “Dinsatije” u Ken Raselovom filmu iz ’88. na temu jazbine belog crva. Film nije baš nešto. Vodi se kao komedija a ja bih rekao da im nije bila namera da snime komediju ali da su ga zbog poslednjih dvadesetak minuta prekategorizovali. Film ima dobru temu i verujem da bi bio interesantan da su ga snimili kao pravi triler/horor. Originalni predložak po kojem je snimljen film je napisao Brem Stoker mada ni on nije bio nešto previše kvalitetan. Drago mi je da sam usput video i mladog Pitera Kapaldija kojeg sam nedavno gledao u odličnoj seriji Criminal Records u kojoj je odigrao jednu veoma neprijatnu ulogu, i prelepu Amandu Donohju.