Posao ne ide dobro zato što u Firmi imaš ljude sa kojima nemaš zdrav poslovno-kolegijalan odnos ili, nedaj Bože, odnos nadređeni-podređeni (iako im po organizacionoj shemi ti jesi neki nadređeni kurac), već imaš više nekakav prijateljsko-familijarni odnos, nešto što se vuče još iz prošlosti. Vaš odnos je vaša stvar i sam po sebi ne bi bio loš po ostatak Firme da u pitanju nisu ljudi koje plaćaš da rade, i to bitne stvari, stvari koje direktno utiču na poslovanje i od kojih zavisi rad drugih ljudi u firmi, a oni to ne rade. I posle se pitaš gde su rezultati. U takvim situacijama neko bi trebalo da ode: ili ti ljudi koji su samo teret, ili ti koji nemaš muda da dovedeš stvari u red pa bolje da prepustiš poziciju nekome ko nije opterećen prošlošću, ili pošteni ljudi koji vide šta se dešava i odlaze sa porukom “jebite se i vi i vaša nazovi firma”.

Pošto nisi spreman ni na opciju jedan ni na opciju dva, a da bismo sprečili dalje rasipanje kadra, dolazimo do toga da bi tim ljudima trebalo da plaćaš reket. Dođeš kod čoveka i kažeš mu “evo ti pare” (pare u smislu evo ti plata svaki mesec), “nemoj da dolaziš na posao, nemoj ništa da radiš, nemoj da smetaš i da opstruiraš rad drugim ljudima, a ja ću, pored toga što tebe plaćam, da dovedem i platim nove ljude koji će da rade tvoj posao”. Tvog čoveka možeš da pomakneš na neku nebitnu funkciju, u neki bord direktora, bez ikakve konkretne uloge, možete jednom nedeljno da se nađete u kafiću na ćošku na jutarnjoj kafici da malo proćaskate (ništa vezano za Firmu, posao ili barem ne ništa bitno) i da dogovorite susret za sledeću nedelju ako nešto ne iskrsne.

Uspešnoj firmi ne bi trebalo da predstavlja problem dve-tri bačene plate mesečno.