Senior tiho gunđa što na novom kompu nema njegovih omiljenih programa poput SoundForge, ACDSee, UltraEdit, Word i Excel, no, polako ali sigurno ga ubeđujem da postoje besplatne alternatvie za sve što mu treba… Sledi mukotrpan posao prebacivanja gigabajta i gigabajta fajlova sa starog računara na novi. Stara mašina nije u mreži i nemam monitor za nju a ni na prenosnom disku nemam dovoljno mesta da sve presnimim u cugu. Sve mi se čini da ću da odnesem računar kući, pustim preko noći da se sve prebaci na laptop, a onda sa laptopom odem natrag, povežem ga na mrežu i krenem da prebacujem sve na novi komp. Da, treba mi i adapter za paralelni port na USB pošto starina DeskJet 690C ima na sebi samo pararlelni port a novi računar to nema 🙂 Veselo.

Kasnije sam skoknuo do firme, prepao čistačicu i uzeo kutiju sa nekom arhivom koja se već par godina vuče po kancelariji i na koju me kolege s vremena na vreme upozoravaju da bi trebalo da je se rešim. Odneo sam je kući i malo pročeprkao po njoj, našao sam stare SIM kartice, vizitke, moje beleške, navrle su silne uspomene pa sam odlučio da napravim vremensku kapsulu, natrpam neke interesantne stvari u nju, zapečatim je i zakopam negde za generacije koje dolaze. Onda ću da zabeležim koordinate i da nađem način kako da tu lokaciju sakrijem od radoznalih očiju u narednih, recimo, pedeset ili sto godina, nakon čega bi, opet na neki volšeban način, trebalo obznaniti njene koordinate svim potencijalnim istraživačima, možda u vidu neke zagonetke. Trenutno sam u fazi proučavanja koji bi to materijal mogao najbolje da izdrži zub vremena na duge periode.