Ostalo mi slobodnih dana pa sam malo prošetao danas po Fruškoj gori. Auto sam parkirao na skretanju za Vrdničku kulu pa peške krenuo do Vrdničkih stepenica koje me nisu nešto preterano oduševile, mislio sam da će ih biti više. Onda sam došao do izvora koji se zove Babin guz i koji je na sreću bio presušio 🙂 Nastavio sam kroz šumu prateći stazu, obišao Veliko Sitijevo (394) i izbio na Partizanski put. Tu je bilo neko odmorište pa sam malo odmorio. Nastavio sam stazom koja prati put, prešao put pa nastavio stazom kroz šumu. Staza je dugo išla nizbrdo što me je zabrinulo pošto te uvek posle čeka uzbrdica kojom se treba vratiti. Silazak do Dumbovačkog potoka je bio baš strm što mi je stvorilo nelagodu zbog moje bangave ruke. Na kraju su me komarci bukvarno izjurili iz šume negde kod sela Dumbovo, to je već severna strana Fruške gore s koje se vidi Novi Sad. Tu sam kod jednog gospodina potvrdio put ka Starom Rakovcu pa krenuo lagano uzbrdo. U selu sam se kod partizanskog spomenika malo okrepio pa krenuo asfaltnim putem ka Zmajevcu. Mislim da put ima oko tri kilometra ali je uspon strm, saobraćajni znak kaže 13%. U Zmajevcu opet odmor pa onda laganica nizbrdo ka Vrdniku do auta. Mislio sam da uzmem stazu koja ide preko Popovog brega ali sam video da i ona ide uzbrdo a da se posle treba opet spustiti strminom a ja nisam hteo da rizikujem. Kad malo ojačam idem ponovo, danas sam napravio oko 30,000 koraka.