Krenuli smo jutros u 7 put Verone mojim kolima. Meni je bilo udobno ali trojici mojih kolega na zadnjem sedištu baš i ne mada nisu nešto preterano krupni. Sitniji su od mene u svakom slučaju (a ko nije). Stigli smo nakon 943km vožnje 🙂 Iskoristili smo priliku pa smo svratili u Trst, zato je tura malo duža ali sve je dobro dok firma plaća troškove. Zapravo, dobili smo budžet za gorivo, putarinu i hranu. Sve preko toga plaćamo iz svog džepa što je OK. Poučeni prošlogodišnjim iskustvom, pre odlaska u stan prvo kupujemo hranu i pivo u Lidlu, da se ne zatvori 😉 U stanu za večeru pijemo nemačko pivo i jedemo kulen, sir i somun iz Beograda i mortadelu, gaudu i kornišone iz Italije. Ekstra. Dolazi gazda Đuzepe koji ne zna ni reč engleskog ali ima genijalnu ideju da na italijanskom postavi pitanje na Gugl translejt pa onda Gugl to izgovori na srpskom. Pošto to zvuči degenski, ništa se ne razumemo sa njim pa gazda odlučuje da dođe sutra, možda bude imao više sreće sa prevodiocem. Kako bilo, mi sutra idemo u Milano.